
Професионално сагоревање је опасан поремећај који настаје као последица хроничног стреса.
Као последица тог стања долази до смањења емоционалних и енергетских потенцијала запослених особа.
Синдром Професионалног сагоревања је најопаснија професионална болест оних који раде са људима:
- Социјални радници, психолози, доктори, наставници, банкарски службеници и сви они чији је посао немогућ без комуникације.
Професионални синдром има три фазе које се постепено развијају:
- Прва фаза - смањење самопоштовања.
- Друга фаза - усамљеност.
- Трећа фаза - емоционална исцрпљеност и соматизација.
ЗА ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА КЛИКНИТЕ НА СЛИКУ
- Први симптом почиње пригушивањем емоција, смањивањем осећања и потребе за новим искуствима.
- Позитивне емоције нестају, долази до поремећаја у породичним односима.
- Други симптом се манифестује као константно стање немирности и незадовољства.
- Као трећи долази симптом до неспоразума са клијентима, купцима, странкама. На самом почетку то се манифестује као ограничена апатија, а потом долази до иритације и сукоба.
Овакво понашање је последица прекомерног трошења својих (љубазних) емоција у свакодневној, дугорочној комуникацији са људима.
Праве животне вредности се губе, емоционални став према свету бива "сравњен", особа постаје равнодушна према свему, чак и према квалитету живљења свог властитог живота.
Губи се интерес за било шта и готово физички постаје опипљива хладноћа и равнодушност у души.
- Ако вам се јави осећај сталног замора, не само у вечерњим часовима већ иу јутарњим, одмах након сна (симптом хроничног умора);
- осећање емоционалне и физичке исцрпљености;
- смањење осетљивости и престанак реаговања на промене у окружењу;
- општа слабост, смањена активност и енергија;
- честе главобоље ничим изазване,; стални поремећаји у дигестивном тракту(надутос, подригивање, киселина, затвори или учестале столице);
- губитак или повећање телесне тежине;
- потпуна или деломична несаница;
- константна потреба за спавање у току дана;
- краткотрајни дах и проблеми са дисањем током физичког или емоционалног стреса.
- Индиферентност, досада, пасивност и депресија;
- раздражљивост према малолетним лицима;
- чести нервни сломови, експлозивне реакције;
- стално присутство негативних емоција за које нема разлога(кривица, незадовољство, срамота, сумња, крутост, страх,...);
- осећај анксиозности;
- хипер одговорност и стални осећај страха;
- осећај да боравак на послу постаје све тежи и тежи;
- равнодушност према резултатима рада, смањена воља за послом,
- повећање уноса алкохола, цигарета и неких умирујућих средстава,...
НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА СИНДРОМ САГОРЕЛОСТИ ПРОЂЕ САМ!
ЗА ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА КЛИКНИТЕ НА СЛИКУ

Остави коментар