Сви очекујемо празнике, где су велике породице, ту буде окупљања и галаме. Домаћице увек повуку дебљи крај. Спремају, чисте, дочекују, госте, испраћају, па опет спремају иу круг.
Ал негде када се окренемо иза себе то и јесте смисао да негде припадаш. Гадно је када немаш никакав корен припадности из тог разлога и треба да гајимо традиционалне обичаје. Потребно је да се окрећемо својим коренима и цркви, ма које вероисповести били.
Гадно је и када дођу празници, а ти немаш ни са ким да се поразговориш или посвађаш. Ништа. Негујмо нашу вишевековну традицију и покушајмо да пренесемо на нашу децу бар неки део како би и они умели даље да пренесе. Сретни Ускршњи празници!
Остави коментар