Увек се помиње имунитет, јачајте имунитет, а шта је то у ствари имунитет?
Имунитет је способност организма да се супротстави страним агенсима и њиховом лошем деловању на сам организам (вируса, бактерија, итд.) Имуни систем се бави њиховим лоцирањем у организму, њиховом хватању и елиминацији.
Е, сада иде оно питање, како и шта утиче на стање нашег имунолошког система?
Елементарни фактори јесу: Стил живота, начин исхране, зависност о неким лошим навикама, на пример: пушење, употреба алкохола и дрога, поштивање правила личне хигијене итд.
Навешћу вам 10 научно доказаних препорука које помажу организму да се покаже као јак борац који на оку држи, вирусе, бактерије и гљивице,... Који даје поуздану заштиту вашег организма од заразно-упалних, алергијских и аутоимуних болести.
Наведени савети не захтевају да идете имунологу, узимање таблета, а готово сви су на располагању и имате их у кући.
Зауставите развој прехлада и вирусних инфекција већ након другог дана✨Двокомпонентни комплекс сада већ потврђен у пракси✨
1. Спавајте више - Одраслом човеку треба око 7-9 сати дневно, деци - око 10-13 сати.
У колико у континуитету не спавате две недеље и дуже, долази до пада имунитета за 30%.
И сами знате да се у току сна најбрже човек опорави од неке болести.
Приликом једног научног истраживања доказано је да у колико се не спава довољан број сати, долази до обарање имунитета.
У оваквом случају, не помажу ни суплементи. Морате доћи у дужину сна од 7 сати.
Прехладе, вируси, бактеријске инфекције све се повећавају за 3 пута.
Довољан и здрав сан вам је гарант за добру функцију свих ваших ћелија везаних за имунолошки систем.
ЂУМБИР, БЕЛИ ЛУК И МЕД ЋЕ ВАМ ПОМОЋИ КОД 8 БОЛЕСТИ
2. Редовно се бавите физичком активношћу - Научници из Велике Британије су доказали да "старење" имуног система директно зависи од степена и оптерећења у време физичке активности.
Активним вежбама (150-300 минута недељно) и пулсом (65-80%), проценат падања имуног система је минималан.
Утврђено је и да број Т-ћелија директно зависи од физичке кондиције сваког појединца.
Помоћу физичких вежби можете решити токсични метаболит који циркулише у вашој крви, што благотворно делује на функционисање имуног система, осигурава превенцију онколошких, аутоимуних и алергијских поремећаја.
Исто тако треба напоменути да физичка активност побољшава стање срца и кардиоваскуларног система у целини, смањује учесталост хроничних патологија и спречава атрофију свих органа и ткива.
Млади од 17 година требају се бавити спортом најмање 60 минута 3-5 пута недељно, представници старије генерације - најмање 2,5 сата 1-2 пута недељно.
За старије особе (старије од 65 година) пожељне су аеробне вежбе ниског интензитета (брза шетња). Редовна физичка активност смањује интензитет старосног опадања имунитета и помаже у превенцији заразних и упалних абнормалности.
Како-се-ресити-гљивичног-оболења-нокта?
ЦЕНА ТРОДЕЛНОГ СЕТА ЗА МЕСЕЦ ДАНА: 3100 дин
3. Не злоупотребљавајте алкохол
Када прелистамо научну литературу, дођемо до сазнања да прекомеран унос етанола значајно повећава ризик од развоја заразних и упалних болести (посебно респираторног система) , нарушава нормално функционисање природних препрека (коже и службе), уништава ћелије имуног система.
Процеси синтезе лимфоцита се такође успоравају због развоја недостатка протеинских супстанци. Етанол смањује брзину стварања имуноглобулина класе Г и М.
Алкохол такође спречава адекватну диференцијацију ћелија Т- и Б-везе. Алкохолна пића нису увек штетна за организам. По институцији Харвард Медицал Сцхоол, безопасна доза алкохола (етанола) је 15 мл дневно - за жене, 30 мл - за мушкарце . Препорука је да се смањи унос алкохола на минималне количине, јер је доказано да алкохол ремети нормално функционисање имунолошког система.
4. Оставите дуван
Доказано је да дувански дим штети органима и ткивима људског тела, повећава учесталост кардиоваскуларних компликација, а такође нарушава имунитет.
Никотин, који улази у ваше тело приликом пушења, везује се за хемоглобин, што доводи до смањене снабдевености ваших ћелија кисеоником.
Поред тога, дувански дим садржи огромну количину канцерогена и отровног катрана , који директно смањују имунолошки одговор вашег организма, изазивају развој алергијских процеса и аутоимуних болести.
Пушење је најлакши начин да се "убије" не само имуни систем већ и цео организам.
РЕШИТЕ СЕ ХЕМОРОИДА И АНАЛНИХ ФИСУРА ПРИРОДНИМ СРЕДСТВИМА
5. Прилагодите себи исхрану
Постоји лепеза намирница које су одличне за имунолошки систем.
А то је:
- Немасна протеинска храна. Протеини су неопходни за изградњу ћелија имуног система. Са недовољном снабдевношћу протеинима долази до недостатка свих осталих елемената.
- Оптимални извори протеина су пилеће и ћуреће бело месо, плодови мора, јаја, махунарке.
- Потребна количина протеина дневно је око 1,6 г/кг ваше телесне тежине.
- Помаже у убрзавању стварања лимфоцита, смањује ризик од рака.
- Има га у: кромпиру, шаргарепи, дињама, кајсијама, шпинату. Селен и цинк.
- Повећавају производњу природних ћелија убица и Т-ћелија па позитивно делују на коштану срж.
- Селена и чинка имате у великим количинама у морским плодовима (ракови, туна, јастог), као иу махунаркама, говедини.
- Описане производе амерички Национални институт за здравље препоручује за континуирану употребу. Важно је да када се цинк и селен комбинују, тако се ефекат појачава.
ЗАШТО ОБОЛЕВАЈУ ОРГАНИ И ШТА НАМ ТО ПОРУЧУЈЕ ОРГАНИЗАМ?
Свеже воће и поврће.
- Многи научни експерименти су доказали да на појачање имунитета делује редован унос воћа и поврћа.
- Пожељн о је да се редовно користе: тиквице, цвекла, зелене јабуке, агруми (наранче, грејп, лимун), банане, брескве, шљиве, грожђе и црна рибизла. Бели лук.
- Поврће у себи садржи алицин који уништава многе штетне микроорганизме у цревима, као иу крвотоку.
- Бели лук такође побољшава имунитет (тако што активира синтезу белих крвних зрнаца), спречава развој онколошких болести и успорава старење. Ефекти су научно доказани . Правилна исхрана игра главну улогу у одржавању имунитета. Исхрана треба да буде уравнотежена, разноврсна, са што мање индустријске хране.
Отопите калцификате у бубрезима
6. Узимајте витамине
Витамини регулишу све метаболичке процесе у организму, исто тако су укључени у одржавање имунитета.
Посебно важни витамини су:
- Витамин Ц. Повећава стварање црвених и белих крвних зрнаца на нивоу коштане сржи. Овај витамин би требало редовно додавати у свакодневну исхрану, јер се не може акумулирати.
- Максимална количина витамина Ц налази се у агрумима (лимун, наранча), јагодама, шипку, шпинату и купусу.
- Доказано је да витамин Ц смањује озбиљне клиничке симптоме у току акутних респираторних вирусних инфекција.
- Витамин Д. Посебно је делотворан против психоемоционалних поремећаја и депресије, који брзо поремете ритам спавања и ремете имунолошки систем.
- Храна богата витамином Д : пастрмка, бакалар, јесетра, јаја.
- Витамин А. У себи садржи изражене антиоксидативне особине. Убрзава зацељивање свих рана, а такође осигурава превенцију микробиолошке контаминације. Научни радови показују да витамин А успорава уништавање антитела током инфективних и упалних абнормалности.
- Витамин А се налази у шаргарепу, броколију, црвеној паприци, бундеву, дињи, кромпиру и јабукама. Редован унос витамина неопходан је за одржавање имунитета и превенцију вирусних болести (посебно АРВИ и грипа).
ОЧИСТИТЕ ЈЕТРУ ЗА - САМО - МЕСЕЦ ДАНА ПО ЦЕНИ ОД 2350,00 РСД
7. Једите храну са пробиотицима
- Пробиотици су храна која у себи садржи корисне микроорганизме. Пробиотици стварају услове за адекватно функционисање гастроинтестиналног тракта и повећавају имунитет целог организма .
- Редовном употребом пробиотске хране смањује се учесталост инфекција и оне пролазе у благом облику.
- Намирнице са пробиотским културама су:
- Јогурт, кефир и други ферментисани млечни производи. Међутим, не садрже сви ферментисани млечни производи који живе бифидобактерије, важно је да знате.
- Поред млечних производа, пробиотске културе се налазе у киселом купусу, киселим краставцима, разним напитцима на бази чајне гљиве.
8. Чешће бити на сунцу
- Доказано је да сунчева светлост помаже у побољшању расположења, превенцији стреса и депресије, што инхибира реакцију имунолошког одговора.
- Сунчева светлост производи витамин Д. Једно истраживање показало је да повећана синтеза витамина Д побољшава отпорност тела на грип, посебно код деце. Да би се постигао ефекат и поспешили стварање Д витамина, време које треба да проведете на сунцу је око 15 минута у летњем периоду и 1-2 сата зими. Сунчева светлост осигурава превенцију имунодефицијенције побољшавајући емоционалну стабилност и производњу витамина Д.
9. Пијте имуномодулаторе
Доказано је да следеће биљке имају имуномодуларне особине:
Биочага.
Савршено решење за опоравак организма од стреса и подизање имунитета.
- Не само да активира централни део нервног система већ вишеструко снабдева органе са преко 120 есенцијалних елеманата и самим тим доводи до јачања имунитета.
Ламинарија
Зауставите развој прехладе и вирусних инфекција већ након другог дана✨ЛАМИНАРИЈА✨
- Бројна испитивања су показала да је ламинарија толико моћна у јачању имуног система у току вирусних и бактериолошких инфекција, убрзава способност макрофага и природних ћелија убица да фагоцитозирају.
Сибирски Ариш.
БИОДИХИДРОКВЕРЦЕТИН - САМО ДОК ТРАЈУ ЗАЛИХЕ!!! УШТЕДИТЕ 650 ДИНАРА НА ВЕЛИКОМ ПАКОВАЊУ ОД 180 ДОЗА
- Корен и део надземног стабла делују тако што активирају сазревање и допуну стварања ћелија имуног система, смањује учесталост заразних патологија.
- Ариш је делотворан за отклањање симптома респираторних инфекција, подизање имунитета.
10. Пазите на добру хигијену
- Основна правила хигијене вам могу помоћи и те како у спречавању развоја заразних и упалних болести, чији се ток не само да штети целом организму, већ негативно утиче на имунолошки систем.
ПРОЧИТАЈТЕ: 6 НАМИРНИЦА КОЈЕ НАЈВИШЕ ШТЕТЕ ВАШОЈ ЈЕТРИ
Обавезно се придржавајте следећих препорука:- Редовно прање руку након доласка са улице, руковања, тоалета, пре и након кувања.
- Након контакта са животињама и чишћењем, кожу треба додатно обрадити антисептичким растворима. Клиничка испитивања доказала су ефикасност ове методе.
- Прање зуба 2 или више пута дневно. Са продуженим присуством микроорганизама у усној дупљи повећава се стварање каријеса.
- Жаришта хроничне инфекције увек лоше делују на друге телесне функције.
- Садржај соли тешких метала и других токсичних једињења у ваздуху узрокују хроничну упалу горњег респираторног система и може довести до развоја аутоимуних и алергијских патологија (бронхијална астма).
- Недовољна или претерана изложеност сунцу. Кратко излагање сунчеве светлости доводи до лошег расположења и смањења производње витамина Д, која особа кроз храну уноси у траговима.
- Али са вишком ултраљубичастог зрачења долази до уништавања ћелија имунолошког система и појава кожних онколошких патологија. Треба поштовати норму (15-30 минута дневно - лети и 1-2 сата - зими).
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ЛЕКОВИТИ РЕЦЕПТИ ЗА УПОТРЕБУ СВИЊСКЕ МАСТИ КОД ПРЕХЛАДЕ, УПАЛЕ ПЛУЋА, ТЕМПЕРАТУРА,...
Стрес
- Стална психо-емоционална напрегнутост, депресија и други поремећаји централног нервног система доприносе повећаној производњи кортизола - хормона који је "убица" ћелија имунолошког система.
Мало сна .
- Када спавате и када је сан краћи од 7 сати, учешће развоја заразних патологија повећава се неколико пута.
Присуство лоших навика.
- Пушење, алкохол, дрога. Ови фактори утичу на готово све механизме имуног система, што доводи до њиховог сузбијања, а имају и директно цитотоксично дејство.
Претерана физичка активност .
- Као последица претераног физичког напора је исто као и када имате психоемотивну нестабилност.
Свиђа вам се? Поделите са пријатељима!
Остави коментар