Када се питамо шта је анксиозност, као дефиницију можемо да кажемо: " Анксиозност је емотивно стање прузроковано исчекивањем опасности или претње ."
Страх је основна људска емоција коју повезујемо са инстинктом опстанком и појављује се у тренутку одређене опасности.
Појмови „страх“ и „анксиозност“ нису синоними, али се могу користити наизменично када је у питању анксиозност (лично стање у датом временском тренутку).
Ево неколико начина како можете да одредите свој ниво анксиозности.
Амерички психолог Чарлс Спилбергер проучио је више од 117 показатеља људске анксиозности и направио табелу за одређивање њене висине.
Основни узроци који у нама изазивају повећану анксиозност: усамљеност, проблеми на послу, проблеми у везама, здравље, животна средина и све врсте сукоба, којима се свакодневно излажемо.
Наш начин живота такође има великог удела. На пример, вероватно је да ћемо доживети стање анксиозности у колико константно висимо на телефону или гледамо вести.
Компјутеризација и уопште савремена технологија је сигурно Деловала да живимо комфорније и далеко брже, али тај комформизам морамо платити додатним стресом, неким новим страховима и комплексима јер смо изложени великом приливу информација.
КАКО СЕ МОЖЕТЕ РЕШИТИ АНКСИОЗНОСТИ И СТРАХА БЕЗ ЛЕКОВА И СУПЛЕМЕНА
Покушајте да смањите број сати које проводите на мрежи. Шетајте на свежем ваздуху, читајте, бавите се јогом, кувајте, хеклајте, пронађите неки хоби - постоји далеко више начина да се забавите осим константног надражавања интернет садржаја.
Фазе анксиозности
- Анксиозност исчекивања. Од ње пате особе које у напред предвиђају дешавања по најнеповољнијем сценарију.Таква врста анксиозности може се појавити у одређеним периодима или вас може константно прогонити.
- Анксиозност у облику фобија је повезана са одређеним ситуацијама и предметима. На пример, страх од самоће, паука или мрака. То захтева озбиљнији приступ у колико се завршава нападима панике.
- Неуротична анксиозност. Овај облик анксиозности је најозбиљнији и налази се код многих психолошких болести: хистеричне, шизоидне. Постоји патолошки ниво страха који уништава ментално здравље особа.
Како енергија утиче на човека? Како се у опште ствари у нама? Како можемо да мењамо ток енергије?
Цела планета се плаши у ишчекивању нечег лошег због непрекидног протока вести које људи стварају константну неизвесност. „Страх од чекања“ настаје као последица протока информација којим смо константно изложени.
Лажни аларм
Осећај страха је лако помешати са правим здравственим проблемом, па ћу пре неких корисних техника појаснити како да препознамо "лажни страх".
Постоје ситуације када не разликујемо емоције, па се ствара такозвани "лажни аларм". У овом случају, прво што психолози могу саветовати јесте како научити да одвојите анксиозност од тока других емоција.
Прибегните самопосматрању - у којим вас то ситуацијама савладава тескоба и страх. Поделите те ситуације на оне у којима је анксиозност оправдана и оне у којима није.
На пример, у аутобусу сте и када се приближите аутобуској станици, осећате се уплашено. С једне стране, то може бити проузроковано страхом да ћете пропустити заустављање или осећање стида, јер вам је непријатно да од возача тражите да заустави аутобус.
Други пример - хотели бисте да професор поставите неко питање за време часа, али вас је страх да подигнете руку.
Тај страх може бити проузрокован сумњом у себе, а страхом да ће вам се другови смејати.
Понекад се анксиозност рађа из неког другог осећаја, нешто као осећај стида или несигурности. Ако ово схватите и савладате, ви више немате разлога за страх, а са тим и стање анксиозности нестаје.
Анксиозност веома често настаје због личне несигурности у вези са оним што радите и оним што осећате.
За почетак покушајте схватити шта је то што проузрокује осећај бриге и страха.
На пример, плашите се да ћете добити отказ на послу. Сагледајте колико је то реално, а колико је засновано на вашим шта ће бити ако буде.
Пре него што почнете да паничите, погледајте реалне чињенице.
То се не односи само на поље посла, већ и на свако поље на којем осећате страхове.
Ова вежба обично помаже да се сагледа права слика. Ако у овој вежби установите да, иако је све под контролом, ви можете "умрети" или вам се може нешто десити. Онда идемо даље, напишите план!
Напишите детаљан план шта треба да предузмете како бисте избегли неизвесност и напишите како треба да се понашате у било којој ситуацији:
|
РЕШИТЕ СЕ ПРОБЛЕМА СА ХЕМОРОИДИМА И АНАЛНИМ ФИСУРАМА |
Опишите којим вештинама располажете - где би вам могле добро доћи. На пример, рад на рачунару, имате возачку дозволу и кола, вешти сте у неким делатностима итд.
Уредите своју биографију и припремите неколико попратних писама послодавцу о себи.
Формирајте цео низ својих услуга , од најпожељнијих послова за вас до оних који вам и нису баш занимљиви.
Саставите списак потенцијалних послодаваца којима можете понудити своје услуге. Што дужи списак то боље.
Пишите им!
Претходни посао ће вам помоћи да се осећате сигурније и да увек имате резервни план за излазак из кризе.
Понекад анксиозност наступа у тренутку нашег самоубеђења да се нећемо носити са овим или оним посом, обавезом.
Визуелна слика ваших вештина, које сте записали, увек ће вам помоћи да верујете у себе. Кад прочитате списак својих способности и могућности, постаће вам јасно да се и те како може напредовати, без обзира на околности.
КАКО ДО ДУГОВЕЧНОСТИ И ВИТАЛНОСТИ? ВЕЖБЕ И ПРЕПОРУКА ЗА НАЧИН ЖИВОТА ПО ХИРУРГУ АМОСОВУ
Користите терапију излагања
Важно је схватити да ово НИЈЕ борба против проблема. Поента је признати постојање анксиозности, а не да се потпуно решите.
Не занемарујте оно због чега се осећате стешњено и анксиозно. На пример, да бисте напредовали на пољу посла, морате усавршити енглески језик, али већ три дана нисте отворили књигу и цело време се самооптужујете због тога. То смањује ваше самопоуздање и повећава анксиозност због вашег успеха - неуспеха на послу иу животу.
Прво што треба себи да приуштите јесте целодневни одмор без гриже савести и без самооптужујућих мисли.
Замислите да је овај одмор на који имате апсолутно право. А онда полако пређите на учење: можете почети са једном страницом енглеског текста дневно или петоминутним видео записом. Постепено ћете навикавати свој организам на учење и полако развијати радну навику.
Придржавајте се распореда спавања
У сну се производи хормон раста који је одговоран за обнављање нашег тела, укључујући и нервни систем. Поготово ако заспемо пре 12 сати.
Рађена су истраживања у којима су учествовали људи који имају "чврст сан". У току експеримента учесници су добили услове: у прве три ноћи су морали спавати 8 сати, што је норма, а наредне три ноћи 4 сата.
Сваког дана је одговарала на питања која су им помогла идентификовати промене у психичком стању, понашању и осећањима. Резултати су показали да су две ноћи слабе лоше емоције почеле преовладавати, као и пораст неповерења у друге и пораст агресије.
Истраживање је показало да несаница није увек последица менталних поремећаја, понекад недостатак сна иницира појаву психолошких проблема.
Битно је да повремено прелазите са једне активности на другу - на пример, са физичке на менталну активност. Дакле, када се бавите спортом, функције мозга се обнављају због обогаћивања тела кисеоником, мишићни систем се обнавља побољшавањем протока крви у мишићима. А са стресом имамо спазам крвних судова.
Једноставна комбинација учења са малом дозом физичке активности побољшава рад метаболичких процеса у телу, а истовремено ће убрзати опоравак нервног система, доприносећи његовом јачању.
ЕСЕНЦИЈАЛНЕ АМИНОКИСЕЛИНЕ - Препарат који се у пракси показао одличан против стреса, депресије, анксиозности и несанице
Медитирајте и дишите
Медитација и дисање су одлични у савладавању психолошке нестабилности. Студија која је рађена на Универзитету Џонс Хопкинс открила је везу између праксе медитације и смањења симптома депресије и анксиозности. Тим стручњака је открио да је деловање медитације на психу боље од антидепресива, опуштајуће, а не дејство изазива нуспојаве. Такође, медитација помаже у смиривању рада мозга и фокусирању на себе, а не на „хаос“ око себе.
Технике дисања су такође веома корисне: побољшавају циркулацију крви и помажу убрзању општег метаболизма. Такође, техника дубоког дисања у комбинацији са вежбама опуштања добра је у смањењу нервне напетости.
Свакодневна рутина ће вам помоћи у борби против анксиозности . Обавезно пронађите неки хоби, гледајте филмове, излазите, бавите се спортом - покушајте да се бар повремено оградите од слушања вести и прилива мрежних информација. Посветите време себи и свом телу.
РЕШИТЕ СЕ КИСЕЛИНЕ - НАДУТОСТИ - ГАСОВА- ЕЛИМИНИШИТЕ БАКТЕРИЈЕ ИЗ ДИГЕСТИВНОГ ТРАКТА |
Важно: Све информације на веб страници ввв.натуралцентар.рс су информативног карактера и не замењују саветовање, дијагнозу или професионалну медицинску помоћ. Ако имате здравствених проблема, одмах се обратите свом лекару.
Остави коментар