Takav stav, ne samo da im nije potreban, već im je i štetan ... Koliko loših sudbina, slomljenih srca, uvreda i nesporazuma!
Viđam žene koje se u životu odriču svega zbog dece. I onda vidim istu tu decu zbog koje je od strane majki bilo sav ostali život bio zapušten. Pogled im je večito tužan.
Mama je odgajala Mišu sama. Nikada se nije udavala, sve je uložila u svog sina, kupila mu stan, platila fakultet. Postao je divan čovek, uspešan. Ali već mu je pedeset. Nikad nije bio oženjen, nema dece.
Celog života pokušavao je majci vratiti za njeno požrtvovanje njemu. Nije se isplatilo.
KLIKNITE NA SLIKU I REŠITE SE STRESA
Marijin i Jovanov otac je radio dan i noć radi poboljšanja uslova života svoje dece. Imao je velike planove - posebno za svoju ćerku. Bila je sposobna. Maštao je da će ona jednog dana postati lekar.
Hteo je da je upiše na fakultet. Ali Marija je to odbila. Želela je da živi svoj život. Drugačije od očevih planova. Želela je da postane umetnik.
Tada je otac pokušao izvršiti pritisak na nju, ucenjivao je sa tim šta joj je i koliko pružio do tada u životu u odnosu na drugu decu. Tražio je od Marije da ide na fakultet ili da mu vrati uloženi novac. I znate šta se desilo? Marija je napustila kuću i takvog oca. Od tada je prošlo preko petnaest godina.
Mama je zbog Nikoline odbacila svoj lični život. Nakon razvoda nije izlazila, plašila se da ne povredi svoju ćerku. Nikolina je porasla i ne može napustiti mamu. Pitate se zašto? Pa iz razloga da ne povredi mamu. Ne može da ide sa momkom, jer ne može ni dozvoliti pomisao da napusti majku. Nikolina ima već četrdeset godina. Nikad nije bila udata. Nema dece.
Roditelji Igor i Bogdanka su bili odlični roditelji. Učinili su sve za decu, sve što su mogli, pa čak i ono što nisu mogli. Porodica je uvek izgledala sretno i berićetno, porodični odmori, druženja. Samo u svemu ovom roditeljstvu izgubili su svoj brak. Ništa drugo njih više nije povezivalo. Živeli su zajedno trideset godina, poput tate i mame. A onda, kad su deca otišla, jednostavno su se razveli.
Njihova ćerka se još uvek ne može oporaviti od ove najveće obmane. Ima već trideset devet godina, ali ne želi da se uda. Boji se da ne doživi istu sudbinu svojih roditelja. Uostalom, mama je nakon razvoda vrlo brzo preminula.
Strahinja, jadno dete. Uvek je bio nežan, bio je zaštićen, pazili su ga, čak i previše. Iskreno, njegova majka je htela od njega da napravi princa. Odlučila je da sama sebi rodi dete, nije htela da ulazi u brak sa nikim.
Kada ga je rodila htela je da se svi njeni snovi ostvare kroz njega. Upisala ga je na više jezika da ih sve nauči. Išao je na razne sportske manifestacije, na razna takmičenja, išao je da uči sviranje violine...
Mama je bila ponosna na njega!
Strahinja sada ima već četrdeset dve godine, razveden je. Njegovu decu podiže očuh. Strahinji to ne smeta. On još uvek ne zna šta želi od života. Traži se. Počeo je da pije!
Majka to više ne vidi. Preminula je.
Kada dete postane smisao vašeg života, tom detetu je preteško. Kao da se gura u prostoriji u kojoj nema kiseonika. U početku možete tako ali kako vreme prolazi to dete, taj čovek se počinje gušiti. Gušenje u ljubavi i brizi.
I ne samo da imate dvadeset, trideset godina - ili ma koliko dugo da živite u tako "ispunjenoj" pustinji, žalite što niste pobegli na vreme...
Dakle postoje opcije. Dete možete zauvek vezati za sebe da vam "plaća te račune, koje ste VI uložili u njega."
Ili da protestvuje i da vas napusti. Ili ako nije u stanju da vas ostavi, a ono se propije.
Malo ljudi je u stanju razume i prihvatiti stavove svojih roditelja. Prihvatite i shvatite, a ne žrtvujte svoj lični život, svoje interese.
PROČITAJTE JOŠ JEDAN ČLANAK:Svaki-nas-organ-koji-se-razboli-pretrpeo-je-emotivno-razaranje-pre-fizicke-bolesti
Zato budite pametni, ne živite samo zbog dece! Pronađite sebi drugačiji smisao u životu, pronađite drugačije zadovoljstvo u majčinstvu i očinstvu.
Tako da mali dečaci i devojčice koji dođu na ovu planetu ne postanu taoci i žrtve vašeg „idealnog“ starateljstva.
Neka rastu kako Bog želi. Koliko daje, a šta daje - to je dovoljno.
Volite svog partnera. Deca će odrasti, a partner je taj koji ostaje sa vama.
Možete postaviti primer odnosa prema porodici i deci tako da ta vaša deca požele porodicu, decu. A možete obeshrabriti svaku želju stvaranja porodice u koliko ste opsednuti dečjim problemima, zanemarujući potrebe partnera.
Volite sebe. Ne zaboravite na sebe u trci za dečijom srećom. Ne odustajte od haljine. Ne napuštajte svog kozmetičara. Ako ne vodite računa o sebi, šta možete dati drugima? Kakav primer? Kakvu ljubav? Iz čega? Iz kakve energije?
Potražite smisao života izvan materijalnog. Ovaj život će se jednog dana završiti, čak i ako sada o tom ne želite razmišljati. Duhovna praksa, religija, molitve, čitanje Svetih pisama ... Tu možete crpiti snagu, umesto da to sve izvlačite iz dece.
Mi smo energija i naša Duša je ono o čemu treba da vodimo računa, ništa manje nego o našem fizičkom telu!
Dajte svojoj deci mogućnost da žive i dišu. Tada mogu rasti i razvijati se. Tamo gde ih je sudbina uputila.
Naša uloga kao roditelja je jednostavna - paziti i hraniti dok ne porastu, a ne da ih zatvorimo od sunca, i da ih uvek prezaštićujemo od opasnosti. Moraju sami da se bore.
Deca su kao cvet, posejani, treba ih zaliti, dati im sunce i slobodu. Sve je već u njih utkano odozgo.