Parada namirnica koje svakodnevno jedemo i čudimo se što nemamo snage, volje, što smo bolesni

Za sam početak cele priče treba da stavimo na papir sa čim se mi u opšte hranimo. Ne ono što pročitamo i sa čim bi hteli da se hranimo, već ono šta smo pojeli od doručka do večere u toku dana.

I šta ćemo videti ako porazmislimo šta smo to pojeli u toku dana? beli hleb, pekara, pekara, pekara, meso, zaleđene namirnice, alkohol, cigarete...

Organizam je ŽIV i hrani se ŽIVIM namirnicama. A ovo gore pobrojano su sve MRTVE materije. Uopšte se ne treba čuditi zašto organizam oboleva, naprotiv, treba se diviti sopstvenom organizmu kako uopšte uspeva da se na dnevnom nivou odbrani od tolikog otpada, koji dobrovoljno unosimo u sebe. 

Nadam se da ćete se složiti da život daje život. Ovo je potpuno u suprotnosti sa mišljenjem da se život zasniva na životinjskoj hrani, a ne na biljnoj. Biljke u sirovom stanju nam daju minerale, vitamine i one su najkvalitetnije gradivo i hrana našim ćelijama i imunitetu. Životinjska hrana može da nam da samo mrtvo meso ubijene životinje.

Naš organizam svakodnevno ima nekoliko miliona uginulih ćelija, koje se moraju ponovo obnoviti, ako im dajemo dobru hranu one će biti stabilne i čvrste u borbi protiv bolesti, a u koliko ih organizam stvara hraneći se lošom hranom, ćelije već u svom začetku postaju porozne za obolevanja.

PROČITAJTE JOŠ: Sastav krvi u štitnoj žlezdi je usko povezan sa radom jetre, odnosno od sastava žuči. Ako se žuč poremeti dolazi do porasta aktivnosti štitne žlezde - hipertiroze.

I sada se pitamo odakle početi?

Početi tako što će se iz upotrebe lagano izbacivati sledeće namirnice za koje možemo reći da su crveno podvučene za svakog od nas:

• Testenine, kolači, beli hleb;
• Alkohol u svakom obliku;
• Konzervirana hrana;
• Kafa, jaki čajevi, kakao, čokolada;
• Bela so;
• Šećer, fruktozni zaslađivači;
• Meso i suhomesnati proizvodi;
• Industrijske masnoće, rafinisana ulja, margarini, biljni sirevi.

Crveno je iz razloga što sva hrana koja je termički obrađena, kojoj se dodaju boje, razno razni dodatci koji sadrže hemijske supstance, (suhomesnati proizvodi, konzerve, zamrznuti proizvodi, supe u kesicama, beli šećer, sokovi, industrijske masti).

To su namirnice koje se izuzetno teško vare i zahtevaju maksimalan napor našeg organizma da se reši takvog tereta. 

Ovakva hrana obiluje otpadom, toksičnim supstancama, a mesom unosimo i kiselinu u krv. A organizam koji biluje kiselinama otvara put ka najgorim bolestima, među kojima je i rak.

Potrebno je mnogo energije da se promeni navika ishrane. Da bismo počeli nešto da radimo za sebe potrebno je dati energiju. A to je najteže za svakog pojedinca.