Šta radimo za organizam kada gladujemo?
Kada gladujemo, to jest, prestanemo da jedemo, celokupna telesna unutrašnja životna energija koja se koristi za žvakanje, gutanje, varenje, kretanje po crevima i uklanjanje hrane troši se za eliminaciju toksina i otrova iz tela.

Odnosno, vitalna energija obavlja poslove čišćenja u našem telu.
Telo se čisti, samozaceljuje. Jednom rečju, kada prestanemo da jedemo u našem telu se događaju divne stvari!

A koje? Koji resursi podržavaju funkcionisanje organa i celokupnog organizma?
Ispada da nije sve tako komplikovano kako se čini na prvi pogled.

Otprilike nakon 18 sati nakon poslednjeg obroka teko prelazi na unutrašnju (endogenu) ishranu.

Stoga se apsolutnim gladovanjem ( potpunim odbacivanjem hrane) održava život organizma trošeći raspoložive unutrašnje rezerve, cepajući bolesne i oslabljene ćelije patologije, masne rezerve i druga strana tkiva ( polipi, aghezije, ožiljci, itd).

U toku posta, mnogi organi dobijajufiziološki odmor, što im omogućava da obnove svoje oštećene strukture i funkcije.

Profesor I. Nikolaev, na osnovu dugogodišnje prakse terapijskog posta, govori o ovoj pojavi na sledeći način:

Gladovanje dovodi do oštrog porasta "destruktivnih" procesa, do uništavanja i eliminacije svih viškova, otpada iz tela, svega što ga začepi i ometa život.

To se pre svega odnosi na patološke naslage i formacije, na primer, naslage soli, višak masnoće, toksični metabolički prozvodi itd.

Oslobođeno od toksina, telo prelazi na endogenu ishranu zbog uništavanja sopstvenih masti, ugljenih hidrata i proteina određenih organa i tkiva, ali praktično bez uticaja na vitalne organe kao što su srce i mozak.

Ovaj proces pojačanog uništavanja tkiva, ćelija i molekula praćen je pojačanim procesima oporavka na polekularnom, ćelijskom i tkivnom nivou i dovodi do obnavljanja pa čak i do podmlađivanja celog organizma i svih njegovih organa.

Gladovanje se smatra operacijom bez noža, a priroda sama deluje kao hirurg.