Шта радимо за организам када гладујемо?
Када гладујемо, да се шалимо, престанемо да једемо, целокупна телесна унутрашња животна енергија која се користи за жвакање, гутање, варење, кретање по цревима и уклањање хране троши се за елиминацију токсина и отрова из тела.

Односно, витална енергија обавља послове чишћења у нашем телу.
Тело се чисти, самозацељује. Једном речју, када престанемо да једемо у нашем телу се догађају дивне ствари!

А које? Који ресурси подржавају функционисање органа и целокупног организма?
Испада да није све тако компликовано како се чини на први поглед.

Отприлике након 18 сати након последњег оброка теко прелази на унутрашњу (ендогену) исхрану.

Стога се апсолутним гладовањем (потпуним одбацивањем хране) одржава живот организма трошећи расположиве унутрашње резерве, цепајући болесне и ослабљене ћелије патологије, масне резерве и друга страна ткива (полипи, агезије, ожиљци итд.).

У току поста, многи органи добијају физиолошки одмор, што омогућава да обнове своје оштећене структуре и функције.

Професор И. Николаев, на основу дугогодишње праксе терапијског поста, говори о овој појави на следећи начин:

Гладовање доводи до оштрог пораста „деструктивних” процеса, до уништавања и елиминације свих вишкова, отпада из тела, свега што га зачепи и омета живот.

То се пре свега односи на патолошке наслаге и формације, на пример, наслаге соли, вишак масноће, токсични метаболички производи итд.

Ослобођено од токсина, тело прелази на ендогену исхрану због уништавања сопствених масти, угљених хидрата и протеина одређених органа и ткива, али практично без утицаја на виталне органе као што су срце и мозак.

Овај процес појачаног уништавања ткива, ћелија и молекула праћен је појачаним процесима опоравка на полекуларном, ћелијском и ткивном нивоу и доводи до обнављања па чак и до подмлађивања целог организма и свих његових органа.

Гладовање се сматра операцијом без ножа, а природа сама делује као хирург.