Teško je nekoga uveriti da je sendvič sa kobasicama ili neki prefinjeniji sendvič nepodoban za probavni sistem. Ali kažu da tiha voda breg roni. Pa za početak evo par informacija.
Herbert Shelton: sendvič nije izum prirode
Proteini - proteini
Pogrešna kombinacija hrane:
- Nikada ne jedite dva koncentrovana proteina u jednom obroku.
- Ne jedite orahe i meso, ni jaja i meso, ni sir i orahe, ni sir i jaja u jednom obroku ...
- Mleko, ako se uopšte konzumira, najbolje je uzimati posebno. Dr. Gibson piše: "Najbolji način upotrebe mleka je ili ga koristiti samog ili ga potpuno preskočiti."
Dva proteina različitih vrsta i sastava, kojima su potrebni različiti probavni sokovi i različite koncentracije, ne mogu se jesti istovremeno. Pravilo bi trebalo biti: jedan po jedan protein.
Kako treba da čistimo organizam?
Neispravna mešavina hrane - sve što jedemo sadrži proteine. Ali, u većini namirnica ima ih toliko malo da to zanemarujemo u pravljenju kombinacija hrane. Sva pravila kombinacije hrane trebala bi se primenjivati samo na koncentrovani skrob, šećere, masti i proteine.
Ističe budući da se različiti proteini značajno razlikuju po sadržaju aminokiselina i organizam zahteva odgovarajuću količinu, potrebno je istovremeno unositi više proteina kako bi se zadovoljile njegove potrebe.
Većina ljudi jede tri obroka dnevno ili dvadeset jedan obrok nedeljno. A budući da veoma veoma veliki broj ljudi jede između glavnih obroka, i oni imaju daleko veći broj obroka u toku nedelje. Jednostavno ne možete videti logičnu potrebu za tako punim želucem u sedelačkom načinu života.
Ispravna upotreba proteina može se unositi uzimanjem različitih proteina uz različite obroke.
Jajima treba drugačije vreme za varenje u odnosu na meso ili mleko. I to je jednostavan razlog zašto ga u ishrani ne treba koristiti u isto vreme sa mesom i mlekom.
Proteini - masti
Pogrešna kombinacija hrane. Ne jedite masti sa proteinima. Odnosno, nemojte jesti pavlaku, maslac, biljno ulje s mesom, jajima, sirom, orašastim plodovima i ostalim proteinima. Masnoća smanjuje delovanje želučanih žlezda i inhibira lučenje odgovarajućih želučanih sokova za meso, orašaste plodove, jaja i druge proteine.
Masnoće pomešane sa hranom odlažu stvaranje enzima za varenje i smanjuju njihovu količinu.
Prisustvo masti u želucu smanjuje proizvodnju biohemijskog soka. Masne kiseline oslabljuju rad želučanih sokova, smanjuju njegovu aktivnost, smanjuju količinu pepsina i solne kiseline i mogu smanjiti ukupnu probavnu aktivnost za više od 5-10 posto. Ovo se isto dešava i unutar crevnog trakta kao posledica upotrebe masti. Tj masne hrane.
Profesor anatomije sa Univerziteta Columbus, Ohio, W. Byrd, veruje da je kombinovanje masti i skroba loša kombinacija. Kaže: „Prema Cannonu, masti dugo ostaju u želucu ako se uzimaju odvojeno, a kada se kombinuju sa drugom hranom, primetno odgađaju prolazak druge hrane kroz probavni trakt."
U normalnim uslovima, skrob ostaje u želucu relativno kratko vreme. Ali prisutstvo masti ograničava brz prolazak skroba iz želuca u creva pa sa tim stvaramo odličnu priliku za fermentaciju, a to posebno smeta onima koji imaju malo energije ili iz drugih razloga imaju slabije probavne sposobnosti. "
Što je manji broj mešavina u jednom obroku i što su nam obroci jednostavniji, to se može očekivati efikasnija probava.
Doktor Bird navodi da je, prema njegovim eksperimentima, potrebno sasvim malo masti u kombinaciji sa skrobom da bi se podstakla fermentacija(kiselina).
Istovremeno je akademik Pavlov istakao da su masnoća i skrob (hleb i maslac) manje probavljivi i objasnio: „Za hleb je potrebno samo malo želučanog soka i malo kiseline, a životinjska mast koja stimuliše pankreas daje veliko izlučivanje enzima za skrob i proteine hleba. "
KAKO OTKLONITI UZROKE POLNE NEMOĆI - IMPOTENCIJE?
Kiselina - protein
Pogrešna kombinacija hrane: Ne jedite kiselo voće sa proteinima. Naranže, limuni, paradajz, ananas i slične kiseline ne smeju se jesti s mesom, jajima, sirom, orasima. Akademik Pavlov je uverljivo pokazao inhibitorni učinak kiselina, kako voćnih kiselina, tako i kiselih efekata same fermentacije, na probavu.
Kiselo voće, inhibirajući lučenje želudčnog soka (čije neprekidno lučenje jako zahteva proteinska hrana), odgađa asimilaciju proteina, što dovodi do njihove razgradnje.
Orašasti plodovi i sveži sir gotovo su jedina proteinska hrana koja se u takvim uslovima ne razgrađuje brzo, ali njihova apsorpcija i dalje kasni. Kiseline ne inhibiraju izlučivanje želudačnog soka samo u istoj meri kao i masti orašastih plodova ili domaćeg sira.
Suprotno stanovištu nekih krugova da sokovi od narandže, grejpa, ananasa i drugih voća doprinose apsorpciji proteina, u stvari takve kiseline odgađaju apsorpciju proteina. Takozvani zdravstveni radnici i nutricionisti koji zanemaruju ovu činjenicu i nastavljaju preporučivati kisela voćna pića uz obroke nisu vredni poverenja koje u njih imaju oni koji traže njihov savet.
Limunov sok, sirće, kiseli krastavci i drugi, kada se pomešaju s hranom, odgađaju oslobađanje solne kiseline u želucu.
Kao što kiseline sprečavaju oslobađanje hlorovodične kiseline, tako sprečavaju i oslobađanje pepsina, sode i alkalija, koji smanjuju kiselost u želucu.
Ne mogu se naći nikakvi dokazi da kiseline osim solne kiseline aktiviraju pepsin. U svakom slučaju, nema potrebe za dodatnim kiselinama, jer je želudac u stanju da snabde svim kiselinama potrebnim za stvaranje povoljnog okruženja u kojem pepsin može delovati i da ga snabde u pravo vreme. Dodatne kiseline radije ne pomažu apsorpciji proteina, već inhibiraju ili odgađaju oslobađanje probavnih sokova. Gastrični sok se ne luči kao odgovor na prisustvo kiselina u ustima i želucu.
- Mleko i sok od narandže, iako ni na koji način nisu nesvarljivi, daleko su od dobre kombinacije.
- Sok od narandže i jaja čine još goru kombinaciju.
- Jednako loša kombinacija su ananas i meso, sok od ananasa ne vari meso. Treba imati na umu da meso ne apsorbuje nijedna druga kiselina osim pepsina. Hlorovodonična kiselina u želucu stvara neophodno okruženje za delovanje pepsina.
Kako se rešiti gljivica na noktima
Šećer - skrob
Ne jedite skrob i šećere u jednom obroku. Žele, džemovi, voće, maslac, šećer, med, sirupi, melasa i drugi koji sadrže šećer, na hlebu ili u jednom obroku sa žitaricama, krompirom, šećerom sa žitaricama i tako dalje uzrokuju fermentaciju. Vruće torte s medom ili sirupom su katastrofalan izbor.
Navika jedenja skroba(hleb-džem) prekrivenog slatkišima loš je način uzimanja ugljenih hidrata. Kad šećer uđe u usta, brzo se puni pljuvačkom, koja međutim ne sadrži ptilin. U isto vreme, ptilin je potreban za asimilaciju skroba. A ako je skrob prekriven šećerom(hleb-džem), želeom, džemom, sirupom i slično.
Prema dr. W. Porteru (u svojoj knjizi Hrana za dugovečnost), konzumacija voća(hleb-džem) i skroba je "jedna od najštetnijih i ponavljanih zabluda u ishrani".
Zbog činjenice da se voće svih vrsta ne može kombinovati s drugom hranom. Upotreba voćnih namaza na hleb se može opravdati jedino što - podstiču potrošača da konzumira više hleba i tako dovode do povećanja prodaje proizvoda. Ali kod svake osobe uzrokuju probavne smetnje u želucu.
- Na primer, hleb i maslac koji se konzumiraju zajedno ne stvaraju probleme, ali kada im se dodaju šećer, džem, marmelada mogu izazvati uznemirenost. Budući da će se šećer potrošiti prvi, pretvaranje skrobnog hleba u šećer će se odgoditi. Mešavine skroba i šećera uzrokuju fermentaciju sa pratećim štetnim dejstvima. "
- Većina nas zna da se u ustima i želucu ne dešava apsorpcija šećera, sirupa, meda i drugih slatkiša. Skrobni šećer znači fermentaciju. To znači kiseo želudac. To znači imate problem. Oni koji imaju naviku da jedu med i da misle kako je to prirodni šećer treba da znaju da se med ne jede sa hlebom!
Nije bitno je li to med ili pekmez, ali kada se konzumiraju sa žitaricama ta kombinacija uzrokuje fermentaciju. Beli ili smeđi šećer, sirovi šećer, simulirani smeđi šećer (odnosno obojeni), tamna melasa, ostali sirupi koji se jedu sa skrobom - sve to znači fermentaciju. Soda neutrališe nastale kiseline, ali ne zaustavlja samu fermentaciju.
REČ DVE O BIOČAGI
Skrob - skrob
Mnogi tvrde da organizam u određeno vreme ima potrebu i sklonost određenoj vrsti skroba. Ako se istovremeno konzumiraju dve ili više vrsta skroba, istovremeno se jedan od skroba sortira radi apsorpcije i asimilacije, a drugi ostaje netaknut u želucu, ne samo da neće proći dalje u creva, već odgađa usvajanje drugih namirnica sa pratećim rezultatima u obliku fermentacije, kiselog želuca, podrigivanja.
Neki biohemičari tvrde da upotreba hleba i krompira istovremeno nikako ne dolazi u obzir!
Nutricionisti preporučuju samo po jednu vrstu skroba.
Pravilo treba biti jedna vrsta skroba po obroku.
Važno: Sve informacije na web stranici www.naturalnicentar.rs su informativnog karaktera i ne zamenjuju savetovanje, dijagnozu ili profesionalnu medicinsku pomoć. Ako imate zdravstvenih problema, odmah se obratite svom lekaru.
