Kada se pitamo šta je anksioznost, kao definiciju možemo da kažemo: "Anksioznost je emotivno stanje pruzrokovano isčekivanjem opasnosti ili pretnje."
Strah je osnovna ljudska emocija koju povezujemo sa instinktom opstanka i pojavljuje se u trenutku određene opasnosti.
Pojmovi „strah“ i „anksioznost“ nisu sinonimi, ali se mogu koristiti naizmenično kada je u pitanju anksioznost (lično stanje u datom vremenskom trenutku).
Evo nekoliko načina kako možete da odredite svoj nivo anksioznosti.
Američki psiholog Charles Spielberger proučio je više od 117 pokazatelja ljudske anksioznosti i napravio tabelu za određivanje njene visine.
Osnovni uzroci koji u nama izazivaju povećanu anksioznost: usamljenost, problemi na poslu, problemi u vezama, zdravlje, životna sredina i sve vrste sukoba, kojima se svakodnevno izlažemo.
Naš način života takođe ima velikog udela. Na primer, verovatnije je da ćemo doživeti stanje anksioznosti u koliko konstantno visimo na telefonu ili gledamo vesti.
Kompjuterizacija i uopšte savremena tehnologija je sigurno Delovala da živimo komfornije i daleko brže, ali taj komformizam moramo da platimo dodatnim stresom, nekim novim strahovima i kompleksima jer smo izloženi velikom prilivu informacija.
KAKO SE MOŽETE REŠITI ANKSIOZNOSTI I STRAHA BEZ LEKOVA I SUPLEMENATA
Pokušajte smanjiti broj sati koje provodite na mreži. Šetajte na svežem vazduhu, čitajte, bavite se jogom, kuvajte, heklajte, pronađite neki hobi - postoji daleko više načina da se zabavite osim konstantnog nadraživanja internet sadržajima.
Faze anksioznosti
- Anksioznost isčekivanja. Od nje pate osobe koje u napred predviđaju dešavanja po najnepovoljnijem scenariju.Takva vrsta anksioznost se može pojaviti u određenim periodima ili vas može konstantno progoniti.
- Anksioznost u obliku fobija povezana je sa određenim situacijama i predmetima. Na primer, strah od samoće, pauka ili mraka. To zahteva ozbiljniji pristup u koliko se završava napadima panike.
- Neurotična anksioznost. Ovaj oblik anksioznosti je najozbiljniji i nalazi se kod mnogih psiholoških bolesti: histerične, šizoidne. Postoji patološki nivo straha koji uništava mentalno zdravlje osobe.
Kako to energija utiče na čoveka? Kako se u opšte stvara u nama? Kako možemo da menjamo tok energije?
Cela planeta se plaši u iščekivanju nečeg lošeg zbog neprekidnog protoka vesti koje ljudima stvaraju konstantnu neizvesnost. „Strah od čekanja“ nastaje kao posledica protoka informacija kojim smo konstantno izloženi.
Lažni alarm
Osećaj straha je lako pomešati sa pravim zdravstvenim problemom, pa ću pre nekih korisnih tehnika pojasniti kako da prepoznamo "lažni strah".
Postoje situacije kada ne razlikujemo emocije, pa se stvara takozvani "lažni alarm". U ovom slučaju, prvo što psiholozi mogu savetovati jeste kako naučiti da odvojite anksioznost od toka drugih emocija.
Pribegnite samoposmatranju - u kojim vas to situacijama savladava teskoba i strah. Podelite te situacije na one u kojima je anksioznost opravdana i one u kojima nije.
Na primer, u autobusu ste i kada se približite autobusnoj stanici, osećate se uplašeno. S jedne strane, to može biti prouzrokovano strahom da ćete propustiti zaustavljanje ili osećajem stida, jer vam je neprijatno da od vozača tražite da zaustavi autobus.
Drugi primer - hteli biste da profesoru postavite neko pitanje za vreme časa, ali vas je strah da podignete ruku.
Taj strah može biti prouzrokovan sumnjom u sebe, a strahom da će vam se drugovi smejati.
Ponekad se anksioznost rađa iz nekog drugog osećaja, nešto kao osećaj stida ili nesigurnosti. Ako ovo shvatite i savladate, vi više nemate razloga za strah, a sa tim i stanje anksioznosti nestaje.
Anksioznost veoma često nastaje zbog lične nesigurnosti u vezi sa onim što radite i onim što osećate.
Za početak pokušajte shvatiti šta je to što prouzrokuje osećaj brige i straha.
Na primer, plašite se da ćete dobiti otkaz na poslu. Sagledajte koliko je to realno, a koliko je zasnovano na vašim šta će biti ako bude.
Pre nego što počnete da paničite, pogledajte realne činjenice.
To se ne odnosi samo na polje posla, već i na svako polje na kojem osećate strahove.
Ova vežba obično pomaže da se sagleda prava slika. Ako u ovoj vežbi ustanovite da, iako je sve pod kontrolom, vi možete "umreti" ili vam se može nešto desiti. Onda idemo dalje, pišite plan!
Napišite detaljan plan šte treba da preduzmete kako biste izbegli neizvesnost i napišite kako treba da se ponašate u bilo kojoj situaciji:
|
REŠITE SE PROBLEMA SA HEMOROIDIMA I ANALNIM FISURAMA |
Opišite kojim veštinama raspolažete - gde bi vam mogle dobro doći. Na primer, rad na računaru, imate vozačku dozvolu i kola, vešti ste u nekim delatnostim itd.
Uredite svou biografiju i pripremite nekoliko popratnih pisama poslodavcu o sebi.
Formirajte ceo niz svojih usluga, od najpoželjnijih poslova za vas do onih koji vam i nisu baš zanimljivi.
Sastavite spisak potencijalnih poslodavaca kojima možete ponuditi svoje usluge. Što duži spisak to bolje.
Pišite im!
Prethodni posao će vam pomoći da se osećate sigurnije i da uvek imate rezervni plan za izlazak iz krize.
Ponekad anksioznost nastupa u trenutku našeg samoubeđenja da se nećemo nositi sa ovim ili onim posom, obavezom.
Vizuelna slika vaših veština, koje ste zapisali, uvek će vam pomoći da verujete u sebe. Kad pročitate spisak svojih sposobnosti i mogućnosti, postaće vam jasno da se i te kako može napredovati, bez obzira na okolnosti.
KAKO DO DUGOVEČNOSTI I VITALNOSTI? VEŽBE I PREPORUKA ZA NAČIN ŽIVOTA PO HIRURGU AMOSOVU
Koristite terapiju izlaganja
Važno je shvatiti da ovo NIJE borba protiv problema. Poenta je priznati postojanje anksioznosti, a ne da je je se potpuno rešite.
Ne zanemarujte ono zbog čega se osećate stešnjeno i anksiozno. Na primer, da biste napredovali na polju posla, morate usavršiti engleski jezik, ali već tri dana niste otvorili knjigu i celo vreme se samooptužujete zbog toga. To smanjuje vaše samopouzdanje i povećava anksioznost zbog vašeg uspeha - neuspeha na poslu i u životu.
Prvo što treba sebi da priuštite jeste celodnevni odmor bez griže savesti i bez samooptužujućih misli.
Zamislite da je ovo odmor na koji imate apsolutno pravo. A onda polako pređite na učenje: možete početi sa jednom stranicom engleskog teksta dnevno ili petominutnim video zapisom. Postepeno ćete navikavati svoj organizam na učenje i polako razvijati radnu naviku.
Pridržavajte se rasporeda spavanja
U snu se proizvodi hormon rasta koji je odgovoran za obnavljanje našeg tela, uključujući i nervni sistem. Pogotovo ako zaspemo pre 12 sati.
Rađena su istraživanja u kojima su učestvovali ljudi koji imaju " čvrst san ". U toku eksperimenta učesnici su dobili uslove: u prve tri noći su morali spavati 8 sati, što je norma, a naredne tri noći 4 sata.
Svakog dana su odgovarali na pitanja koja su im pomogla identifikovati promene u psihičkom stanju, ponašanju i osećanjima. Rezultati su pokazali da su nakon dve noći manjka sna loše emocije počele preovladavati, kao i porast nepoverenja u druge i porast agresije.
Istraživanje je pokazalo da nesanica nije uvek posledica mentalnih poremećaja, ponekad nedostatak sna inicira pojavu psiholoških problema.
Bitno je da povremeno prelazite sa jedne aktivnosti na drugu - na primer, sa fizičke na mentalnu aktivnost. Dakle, kada se bavite sportom, funkcije mozga se obnavljaju zbog obogaćivanja tela kiseonikom, mišićni sistem se obnavlja poboljšavanjem protoka krvi u mišićima. A sa stresom imamo spazam krvnih sudova.
Jednostavna kombinacija učenja sa malom dozom fizičke aktivnosti poboljšaće rad metaboličkih procesa u telu, a istovremeno će ubrzati oporavak nervnog sistema, doprinoseći njegovom jačanju.
ESENCIJALNE AMINOKISELINE - Preparat koji se u praksi pokazao odličan protiv stresa, depresije, anksioznosti i nesanice
Meditirajte i dišite
Meditacija i disanje su odlični u savladavanju psihološke nestabilnosti. Studija koja je rađena na Univerzitetu Johns Hopkins otkrila je vezu između prakse meditacije i smanjenja simptoma depresije i anksioznosti. Tim stručnjaka je otkrio da je delovanje meditacije na psihu bolje od antidepresiva, dejstvo je opuštajuće,a ne uzrokuje nuspojave. Takođe, meditacija pomaže u smirivanju rada mozga i fokusiranju na sebe, a ne na „ haos “ oko sebe.
Tehnike disanja su isto tako veoma korisne: poboljšavaju cirkulaciju krvi i pomažu ubrzanju opšteg metabolizma. Takođe, tehnika dubokog disanja u kombinaciji sa vežbama opuštanja dobra je u smanjenju nervne napetosti.
Svakodnevna rutina će vam pomoći u borbi protiv anksioznosti. Obavezno pronađite neki hobi, gledajte filmove, izlazite, bavite se sportom - pokušajte da se bar povremeno ogradite od slušanja vesti i priliva mrežnih informacija. Posvetite vreme sebi i svom telu.
REŠITE SE KISELINE - NADUTOSTI - GASOVA- ELIMINIŠITE BAKTERIJE IZ DIGESTIVNOG TRAKTA
|
Važno: Sve informacije na web stranici www.naturalnicentar.rs su informativnog karaktera i ne zamenjuju savetovanje, dijagnozu ili profesionalnu medicinsku pomoć. Ako imate zdravstvenih problema, odmah se obratite svom lekaru.
